Vesti
УОЧИ ЈУБИЛЕЈА – 135 ГОДИНА ЛОВСТВА КРАГУЈЕВЦА
06.09.2022.
|
Темељи организованог ловства у Краљевини Србији, постављени су у Крагујевцу – граду оружара и некадашњој престоници Кнежевине Србије, када је краљ Милан Обреновић, тада једног од највећих ловаца тога доба, предложио ловцима да се у овом граду образује Прва ловачка дружина.
Група од петнаестак најугледнијих крагујевачких ловаца у једном лову на препелице на Рујевици, међу којима је било официра, лекара, угледних мајстора и сеоских домаћина, прихватила је идеју краља о формирању Крагујевачке ловачке дружине.
На збору ловаца, одржаном 9. септембра 1887. године, у кафани „Париз“, основана је Крагујевачка ловачка дружина, са двадесет чланова. За председника је изабран Живојин Јанићијевић, наставник ботанике и зоологије у Мушкој гимназији. Одмах је адвокат Сава Јанковић, урадио и прва Правила лова, која су оверена код начелника Среза крагујевачког. Тиме се први пут правно регулише лов и у потпуности престаје до тада, лов „на часну реч“.
Чим су Крагујевчани обавестили краља Милана да су основали Крагујевачку ловачку дружину и донели прва Правила о лову, краљ је наредио државној благајни да уплати крагујевачким ловцима 80.000 динара у злату за помоћ сиромашним и болесним ловцима.
Представници ловаца Крагујевца, у којој су били Вукашин Панајотовић, хемичар, Лука Ивковић, окружни инжењер, Андра Михајиловић, дрејер ВТЗ, Виљем Бадер, инжењер железнице и председник Живојин Јанићијевић, отишли су почетком октобра у Ниш, у лов, који је организовао краљ Милан и уручили му допуштење за лов /чланску карту/ Крагујевачке дружине са бројем 1.
|
Већ 1893. године, Крагујевачка ловачка дружина почиње да слави Светог Јевстатија, заштитника лова и ловаца, тако да и данас у архиви постоји сачуван говор првог славара, народног посланика Алексе Мијалковића. Од тада, по угледу на ловце Крагујевца, и друге ловачке дружине, које касније прерастају у савезна ловачка удружења, прослављају ловачку славу, што и данас чине сваког 3. октобра.
У приватном издању једног од најугледнијих ловаца тога времена инжењера државне железнице Виљема Бадера, који је био и пројектант пруге од Крагујевца до Ниша, и једно време боравио у Крагујевцу, штампан је први број часописа „Ловац“, 6. маја, на Ђурђевдан 1896. године, који на осам страна пише о зачецима организованог ловства у Краљевини Србији. Овај број часописа ловац представља и настанак ловачке штампе у Србији.
У тадашњем краљевом кошутњаку у Роготу, 13. октобра 1896. године, уз присуство до тада основаних петнаест ловачких дружина, односно савезних удружења, основан је Савез ловачких удружења у Краљевни Србији, где је за председника изабран ђенерал Љубомир Лешјанин, ађутант двора, а за почасног председника и заштитника лова и ловаца краљ Милан Обреновић.
На тим историјским основама стасавало је Ловачко удружење „Шумадија“, које 9. септембра 2022. године, поносно обележава највећи јубилеј српског ловства 135 година постојања организованог ловства.
